КАДА БИХ ОТИШЛА

Када бих побегла од свега
бар на један дан...
то би био као најчаробнији сан.

Када бих, на пример отишла
међу облаке,
у небеске виисине
или на неке планине...

На неко сеоско имање
и испод дрвета легла,
и од свих проблема побегла.

А на мени старе фармерке,
на стопалима црвене старке.
Преко груди кошуљица,
а лице пуно пегица...

И... шешир на глави,
док лежим у трави...

НЕГДЕ ДАЛЕКО

Да ли би занимало некога
да отпутујем негде далеко?

Можда нико не би за то марио,
а можда би тајну,
колико му недостајем, сакрио.

Да ли би марио неко,
да залутам у неку шуму,
јако, јако ... далеко?

Да се више никада не вратим...

Како то да нема осећања?
То не могу да схватим.

Да ли би додирнуло некога
да одлетим у небо високо?
Да ме виде многе птице,
орао, јастреб и соко...

Када мало боље размислим,
можда постоји неко,
ко би волео да се вратим...
Само то, могу да прихватим!

ГЛАВЕ ПОД КИШОБРАН

Стигао је кишни дан,
сви су у куће отишли
и нису већ дуго изашли.

Неки сељаци ишли су улицом
и гласно повикаше:
"Брзо, дошао је кишни дан,
сви главе под кишобран!"

Киша пада ли пада,
мој савет вам је
да узмете књигу сада.

Кажем ово, без дилеме,
јер на ред, дошло је
лоше време...

СЕМАФОР

Неко има смену цело вече и цео дан,
нико му не да ни тренутак за сан.

Он безбедност у саобраћају чува,
за њега су аутомобили као
јато птица или много бува.

Црвен је кад је строг и љут,
а несигуран кад је жут.

Срећан је када се зелени,
и онда пролаз допушта
и теби и мени.

РАЗЛИЧИТА ДЕЦА НАШЕ ПЛАНЕТЕ

На нашем свету постоји
много деце и људи,
много различитости
и много душа.

Без обзира што смо различити,
што су неки:
паметни и јаки,
немудри и ружни,
маштовити или тужни.

Треба да их поштујемо,
њихов језик и разне нације,
њихову културу и традиције.

У сваком случају, сви смо исти,
неки су Хришћани,
неки атеисти.
Неки су гојазни,
мршави, ниски или високи,
а неки су црнокоси,
а неки плавооки...

МАЈКА

Која особа за вас сваки дан кува?
Ко вас безусловно воли
и сваки дан чува?

МАЈКА!

Због кога је ваш живот као бајка?
Томе заслужна је

МАЈКА!

То је наша МАМА,
прави понос, вредноћа
и права ДАМА.

МОЈА БАКА

Драго бако,
ова песма је посебно за тебе.
За све твоје загрљаје,
топле, благе и лепе.

За тебе, која си нам правила,
пите и проју.
Ова песма је баш
по твом кроју.

Ову песму писала ти је
твоја најбоља унука,
јер поред свих дечака,
увек се чује бука, бука, бука...

ПОНАШАЊЕ

Постоје деца која
вршњачко насиље врше
и школска правила крше.

ЗАУСТАВИТЕ ТО!

МЕДИЈИ, ЈАВИТЕ СЕ!

Лоша деца се фокусирају
на оштећење тела и коже,
на лоше ствари се "ложе".

ПОМОЗИТЕ ЖРТВАМА!

БАСНА - ЗВЕЗДАНА НОЋ

Једне ноћи соко и орао гледали су звезде.

Соко је маштао о томе да може дохватити звезду, а орао му рече:“Не веруј у то. Нити једно биће на планети Земљи то није постигло, па нећеш моћи ни ти.“

Када му је то орао рекао, соко се увредио.

Након неког времена покушао је да дохвати звезду и покаже орлу како није управу, помало га презирући због његове изјаве, и пао је у воду.

Орао му тада рече: „Шта сам ти рекао? А сад остани ту, нећу ти помоћи, јер ме не слушаш.“

„Молим те, помози ми, удавићу се!“

Тада орао схвати да му је соко најбољи пријатељ и да због мале свађе не жели да га изгуби. Помогао је соколу да изађе из воде, а касније му се извинио због изговорених ружних речи. И соко се извинио орлу због негативних осећања која су се у њему пробудила.

Обојица су схватили да је пријатељство вредно и да га треба чувати.

Аутори:

Николина Чаврић

Нина Куч

Мирјана Новчић

БАСНА - ЛАВ И ТИГАР

Надметали се лав и тигар која је од њих боља животиња.

Хтели су то да провере такмичењем. Победник такмичења треба имати одређене особине: лепоту, доброту, хуманост, сналажљивост, храброст...

Игре су пролазиле и остала је још само једна игра, па да се коначно покаже и докаже ко је од њих двојице боља животиња.

Тада је корњача, која је била члан жирија, намерно пошла преко пута којим су животиње трчале, и правила се како јој није добро. Хтела је да види ко ће јој помоћи и застати на путу.

Лав, коме је само стало до победе, прескочио је корњачу и рекао:“Помери се с пута, ти безвредна животињо!“ А тигар, који је био веома хуман, застао је и помогао корњачи.

Лав је први стигао до циља, али је тада дошла корњача и свима рекла истину о нехуманом лаву и моралном, добром и хуманом тигру.

Аутори:

Нина Куч

Ема Томић

Николина Чаврић

ШТА САЊАМ, ШТА МИ СЕ ДОГАЂА

Шта сањам, шта ми се догађа,

Кад ме ужасна главобоља

Већ дуже време погађа?

Сањам ли ја да имам уши као зец,

Или да је у школи „пао један кец“?

Шта ми се догађа кад ми памет одлута

И на путу до продавнице скренем с пута?

И понекад кад ми неко нешто вели,

Одлутам и за мене

Као да је нестао

Свет цели.

ПОМОЋ

Баш је лепо неком пружити помоћ.

Након тога осетиш се

као да имаш неку моћ.

Без обзира на то

био дан или ноћ,

баш би красно било

некоме пружити помоћ.

Помоћ можеш пружити

баки, деки, тати или мами.

Ко зна,

можда те тај неко и похвали.

Похвала је мотив за даљи рад,

за убудуће, а и за сад.

СУНЦЕ

Нешто на небу, у току дана има свој сјај,

Вијугаве зраке, златну боју и изгледа као рај.

Не гледај у њега, јер ће те очи пећи,

Ал ћеш бар новог пријатеља стећи.

Оно види сваки дечји смех

И неки људски, непожељни грех.

Види боју балона сваког, који је одлетео

И величину авиона који је безбедно слетео.

Оно пружа зрацима срећу,

Људима, животињама и цвећу.

Али кад пролећа нема, зима влада,

Двориштима, равницама, кањонима, великим брегом.

Када мрак и тама завладају,

Тада сунчеви зраци и дечји осмеси падају.

ЦВЕТ

Нешто лепо у трави сија,

И на долинама, равницама и на путу.

Има лепу црвену, љубичасту, зелену

И боју жуту.

Њубав и негу му изрази,

Ал'ако је у питању ружа,

Руке своје пази!

Људи по њему бацају лименке,

Коре банана и остало смеће,

Кесе, труле јабуке,

Џакове и вреће.

Људи му се диве и њиме наслађују,

Али му и ваздух и земљу загађују.

Кад нема Сунца,

Његов живот као бомба пуца.

ДУГ ПРЕМА МАМИ

Поред ње ме никада

Не ухвати туга,

Озари ме њена срећа

Бескрајна и дуга.

Она је мој узор

И моја другарица,

Мој ветар у леђа

И моја царица.

Она се увек мноме поносила

И срећу у мој живот доносила.

Њено ме око стално гледа,

Морам бити добра и вредна.

НАША УЧИТЕЉИЦА

Наша учитељица

сачека сваког ђака

насмејаног лица.

Она је деци као друга мајка,

њен час је увек као бајка.

Наша учитељица је добра,

паметна и фина.

Воле је њени ученици,

а посебно ученица Нина.

Она нам пружа помоћ,

трају ли дан или ноћ.

Она неће стати док ми

не будемо градиво знали,

да не бисмо једног дана

на испиту пали.

МИР У СВЕТУ

Учила ме породица,

бака, дека, мама, тата,

да будем против рата.

Да гласам за мир и слогу,

за спас од рата

да се молим Богу.

Некада давно,

људи неки

су за добро данас

као у сан, лагано пали.

Свој живот су за нас дали.

Да би ми спокојно

и мирно јутро имали.

МИРИС ДУЊЕ НА ОРМАРУ

Волим мирис дуње

јесење и слатке,

која стоји на ормару мом

и опојним мирисима

облива ми дом.

Када осетим арому јесени

коју шири та дуња мала,

чини ми се као да сам

утонула у леп сан.

Док напољу лишће шушти

и тмуран је дан,

ја спокојно сниван

један диван сан!

КИШНИ ДАН

Кад небо почне лагано да плаче,

Мало по мало,

А затим све јаче...

И одједном неки сељани повикаше:

„ Брзо, почео је кишни дан,

Сви главе под кишобран!“

Већ су сви ушли у своје куће,

Јер напоље не могу,

Више није тако вруће.

Време се са нама шали,

Па до јуче је било

Врућине и оморине,

А већ данас невреме сине.

КАЖУ ДА ОДРАСТЕМ А ЈА СЕ ОСЕЋАМ КАО ДЕТЕ

Кажу да одрастем,

да као висока јела порастем,

али ја кажем: „ Нећу!“

Хоћу да останем дете,

ЧУЈ МЕ СВЕТЕ!

Желим да се играм са другарима

све док трају пролеће, лето, јесен и зима.

Кажу да одрастем,

као трава, лагано порастем.

Многи ми то веле,

зато што ми добро желе.

Можда...

Никад нећу сазнати

и само да се зна,

ЖЕЛИМ ДЕТЕ ОСТАТИ!

ШАПНУО МИ ЈЕ ЛИСТ СА ГРАНЕ

Док се на грани мали листић њише

Свако дете у школи учи да чита и пише.

Мали листић је понекад тужан,

Али никад ником не остане дужан.

Кад год неко дете прође да дрво види,

Мали листић се понекад и стиди.

Мали лист са гране

У нади увек чека нове дане.

Ласта код њега слети,

А малени јеж их посети.

ЈЕСЕН

У јесен киша пада, пада и кроз олуке лије,

А на крају дана трава све то упије.

Деца по јесењем лишћу скачу,

Оклизну  се и онда плачу.

Сунца све мање и мање,

Метеоролози би рекли:

„Све је горе стање“

Маме, баке, ујине праве

Туршију, салате, ајвар и остало...

Краставаца и паприка више

Није преостало...

МОЈЕ ПРАВО ДА ЖИВИМ СРЕЋНО И ЗДРАВО

Свако дете има право

Да живи срећно и здраво.

Без обзира какви били

И какве тајне и личне ствари крили.

Ако дете има проблеме у животу,

Треба му пружити

Пријатељство, нежност и доброту.

Срежан живот је живот без проблема,

У дечјим мислима када нема дилема.

ПРОЛЕЋЕ

Долази нам весело пролеће,

ласта на грану долеће,

а њише се срећно дрвеће.

Ласта са југа стиже

и најављује да је

пролеће све ближе.

Пролеће је велика срећа,

ливаде су пуне цвећа,

а дечја срећа је још већа.

Ласта поносно лети.

Можда ће пожелети

да код мене слети.

С југа нам долази рода

и жубори бистра вода.

У шуми пролећна мода,

пролеће поносно хода.

На ливади жути маслачак,

у трави лежи мачак,

на небу је плави облачак.

Сунце се полако буди,

а цвеће да процвета труди

и весели су људи.

ЗИМА

Хладна зима је покуцала на врата

да позове сестру и брата.

Деца су, мала,

одмах у снегу задрхтала.

На југ одлећу птице,

док веју пахуљице.

Пао је хладан снег

и посетио велики брег.

Медведа, птица нема,

док уморна мачка крај пећи дрема.