Нешто
на небу, у току дана има свој сјај,
Вијугаве
зраке, златну боју и изгледа као рај.
Не
гледај у њега, јер ће те очи пећи,
Ал
ћеш бар новог пријатеља стећи.
Оно
види сваки дечји смех
И
неки људски, непожељни грех.
Види
боју балона сваког, који је одлетео
И
величину авиона који је безбедно слетео.
Оно
пружа зрацима срећу,
Људима,
животињама и цвећу.
Али
кад пролећа нема, зима влада,
Двориштима,
равницама, кањонима, великим брегом.
Када
мрак и тама завладају,
Тада
сунчеви зраци и дечји осмеси падају.
Нема коментара:
Постави коментар