среда, 7. новембар 2018.

СУНЦЕ


Нешто на небу, у току дана има свој сјај,
Вијугаве зраке, златну боју и изгледа као рај.

Не гледај у њега, јер ће те очи пећи,
Ал ћеш бар новог пријатеља стећи.

Оно види сваки дечји смех
И неки људски, непожељни грех.

Види боју балона сваког, који је одлетео
И величину авиона који је безбедно слетео.

Оно пружа зрацима срећу,
Људима, животињама и цвећу.

Али кад пролећа нема, зима влада,
Двориштима, равницама, кањонима, великим брегом.

Када мрак и тама завладају,
Тада сунчеви зраци и дечји осмеси падају.
Good Morning ✫..•°*”˜˜”*°•.Ϡ₡ღ  Bonjour ✫..•°*”˜˜”*°•.Ϡ₡ღ  Buongiorno ✫..•°*”˜˜”*°•.Ϡ₡ღ

Нема коментара:

Постави коментар

КАДА БИХ ОТИШЛА

Када бих побегла од свега бар на један дан... то би био као најчаробнији сан. Када бих, на пример отишла међу облаке, у небеске вииси...