среда, 7. новембар 2018.

КИШНИ ДАН


Кад небо почне лагано да плаче,
Мало по мало,
А затим све јаче...

И одједном неки сељани повикаше:
„ Брзо, почео је кишни дан,
Сви главе под кишобран!“

Већ су сви ушли у своје куће,
Јер напоље не могу,
Више није тако вруће.

Време се са нама шали,
Па до јуче је било
Врућине и оморине,
А већ данас невреме сине.

Нема коментара:

Постави коментар

КАДА БИХ ОТИШЛА

Када бих побегла од свега бар на један дан... то би био као најчаробнији сан. Када бих, на пример отишла међу облаке, у небеске вииси...